Osvrt na osvrt

Završena je davno srednja škola, krenulo se na fakultet. Puno stvari se izdešavalo. Malo se zagazilo u vode filma, više u vode fizike.

Zadnjih par meseci, život se pretvorio u ravničarsku reku. Nekadašnja planinska reka se pretvorila u ravničarsku. Preminuo je Milorad Pavić. O Paviću možemo misliti da (ni)je jedan od najboljih pisaca u srpskoj književnosti. Prošao sam nakon sahrane slučajno blizu aleje velikana i video njegovu humku. Setio sam se tih dana reči koje su mi mnogo značile, nekog od jeftinih proroka kako to Pavić zapisa:

"Unutrašnja strana vetra je ona koja ostaje suva kada vetar duva kroz kišu".

Bojim se da sam mnogo počeo da se dvoumim. Valjda je to tako kad se čovek mnogo zaljubi, a nikako da drugoj osobi iskaže svoja osećanja. Nije strah u pitanju već neka blokada, a vreme teče.

U pitanju su i lutanja, ali setim se Kišovog saveta mladom piscu:

"Ko pogodi cilj, promaši sve ostalo". 

Ja se bojim da promašim život. Kako bi to pevao Štulić:

"Osjećam da lutam kroz terase svijesti, nešto se u meni dijeli"

Mala muzička preporuka je:

Dajte komentare ljudi...

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=81014