O dužnosti pojedinca da bude (ne)poslušan?

Jedan od čuvenih eseja o građanskoj neposlušnosti je onaj Henrija Dejvida Toroa, američkog filozofa,pisca i mislioca. Odatle i naslov ovog posta.

Toroov esej je imao je imao ogroman značaj za vreme u kome je pisan. Prvi put je neko javno iz akademskih krugova podržao građansku neposlušnost. Ovo je uticalo i na crnce, koji još uvek nisu imali slobodu u SAD-u (esej je pisan 1849. godine). Uticao je i na kasnije značajne ljude i borce za ljudska prava (Martina Lutera Kinga, J. F. Kenedija itd). Toro je stava da vlade više odmažu nego pomažu ljudima i da demokratija nije lek, stoga pojedinac ima moralno pravu i obavezu da bude neposlušan kada neko pokušava da ga ugrozi.

Međutim, pozabavio bih se ovde i odnosom nauke i društva, kao i mogućim zloupotrebama nauke u 21. veku, i o dužnosti pojedinca da bude poslušan u nekim segmentima koji se tiču zajedničke budućnosti.

Danas kada se osvrnemo u 20. vek vidimo veliki broj nastradalih, a jedan od uzroka tome je i zloupotreba nauke. Da li znate šta je to eugenika?

To je učenje koje deli ljude na dve rase: nadmoćne i one inferiorne. Po toj teoriji ovi inferiorni ne bi trebalo da imaju decu. Teorija je nastala početkom 19. veka u SAD-u, a zatim se proširila po celom svetu. Na jednom predavanju gde su ljude ubeđivali u tačnost ove teorije, prisustvovao je i Adolf Hitler. Došavši na vlast, Hitlerova vlast je zabranila bolesnim ljudima da imaju decu, oko 350 000 ljudi je sterilisano. Čak je i Teodor Ruzvelt pružao podršku ovoj teoriji.

Srećom teorija je razbijena početkom pedesetih godina nakon otkrića DNK.

Ali to nije sprečilo da postoje i dalje teorije o različitosti ako ne na dve rase, onda na nivou uma. Ipak ovo je pobio Klod Levi-Stros (preminuo prosle nedelje). 

Složio bih se sa Toroom da demokratija nije lek. Toro ima pravo kada od ljudi traže da budu neposlušni. Stravični primeri zloupotrebe nauke bi trebali da nas nateraju na to. Bojni otrovi u Prvom svetskom ratu su ostavili strašne posledice na ljude, ali najstravičnije stvari su se desile u Drugom svetskom ratu: bacanje dve atomske bombe (na Hirošimu i Nagasaki). 

Ubrzani razvoj nauke, doveo je do razvoja novih tehnologija. Danas cvetaju biotehnologije i nanotehnologije. Problem nastaje onog trenutka kada naučnici prepuste svoja dostignuća nespremnom društvu. Setimo se samo Edisonove električne stolice, koja je služila kao demonstracija kako Teslini pronalasci mogu biti strašni, kada je prepuštena vlastima u ruke, služila je kao idealan način za mučenje i ubijanje ljudi. Sličan primer je i sa atomskom bombom. Onog trenutka kad su Silard, Ajnštajn &co prepustili A-bombu vojnim vlastima, nauka je izgubila primat. Pobedu je odneo utilitarizam. Kasnije svi napori su bili usmereni na to da se zaustave testiranja na površini planete. Ostrva u Pacifiku su bila raznesena, ogroman broj ljudi ozračen. Ali, kako piše Friman Dajson (Freeman Dyson) u svojoj knjizi "Infinite in all directions", problem je bio u tome što je argument koji su koristili naučnici za zaustavljanje testiranja bio taj što su a-bombe štetne po ljude. To nije sprečilo vojne vlasti da nastave sa podzemnim testiranjima (koja je mnogo teže detektovati i koja su mnogo opasnija).

Da li je društvo danas zrelo za građansku neposlušnost? Imamo primere referenduma, gde građani "odlučuju" o bitnim stvarima. Sva sreća je ako postoji debata pre toga. Srećom po društvo, do sada se odlučivalo o ekonomskim, političkim, socijalnim pitanjima. No da li je društvo spremno za odlučivanje o novim tehnologijama? Genetski modifikovanoj hrani, nuklearnim elektranama, biočipovima???

Šta ako pojedinac iskaže građansku neposlušnost i ne izađe na referendum o takvom pitanju? Nismo svesni koliko je danas teško biti neposlušan, pored masovnih medija koji nas zasipaju, nažalost neretko, filtriranim informacijama.

Zašto koristimo građansku neposlušnost na pogrešnim stvarima u životu? Dužni smo da prihvatimo formalno i neformalno obrazovanje što je više moguće, da budemo kritički nastrojeni prema svemu što vidimo, čujemo, pročitamo.

Imamo moralnu dužnost da budemo poslušni, i izađemo na referendume i odlučimo se našoj budućnosti. Jer ako mi to ne uradimo, neki drugi ljudi će to učiniti umesto nas. Ali imamo i moralnu dužnost da se trudimo da svakim danom saznajemo što više i budemo kritičn. 21. vek nosi puno izazova, na nama je da na pravi način odreagujemo na njih. Pojedinačna slika budućnosti, zavisi od odluka zajednice.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=74600