Beznaslovno

Vremenska petlja se zatvorila. Stigao je tacno tamo odakle je i krenuo, na reku. Prvobitno se spustio da zaveže pertle, a tada je flaša ispala, a razgovor započeo. Kreće se vremenskom petljom, prvo niz reku, a zatim prugom gore i dole, i levo i desno, a onda gore. Događaji su se odigravali brzo i na svim meridijanima i paralelama. Granice su bile u njima.

Ironično, ceo dan je čitao o konceptima vremena, o kosmologiji, o zatvorenim vremenskim krivama, a onda se kriva nad njim zatvorila. Opisao je konus, i učinilo mu se da se vratio da zaveže pertlu koja se sada i tada odvezala. Zaćutao je, a zatim i ona. Nešto se izlomilo u njemu. Nešto se izlomilo u njoj. Ušli su u autobus i ćutali, par stanica, zatim izlazak i ništa, to je to. Kao da je pored njega i u njemu bio stranac, koga jednom sretneš i ne vidiš više. Stranac je na kratko bio u mislima, a onda odjednom paf, nestao u nekom od oblaka.

Hodao je pravo. Postao je broj 20975. Zašto taj broj? Zato što nije 20974, nije ni 20974, nije nijedan drugi. Bila je to nasumično odabrana kombinacija. Dve kese kao ptice su se vijorile na granama. Zanimljivo poigravanje živog i neživog svuda. U glavi magla, usled svega, jer sećanja su ostala negde u putu. Zapravo kako mi uopšte i možemo da razlikujemo prošlost od budućnosti, sadašnjosti od sna?

Pokušava da se probudi, a tri sna su ostala... Čini se da je onaj prvi, mračni, otvorio svoj pečat. Koliko dugo će trajati? Ko će imati snage da zatrubi za budjenje? Krenuo je u drugu vremensku petlju, sleteo je u Kopenhagen. Recklirao je sećanja.

Flaske er ikke tabes på floden.

Na još jedan način je flaša pala u vodu. Da li će opet početi konverzaciju, ili požuriti u pravcu u kome ide?

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=91452