Pokretne slike (1)

Odavno nisam pisao, i nahvatala se paucina. Ali evo malog teksta o filmovima koji su uticali na mene (razmisljanje, stil zivota, whatever). Moram priznati da obozavam film (izuzev Holivudskih trash ostvarenja), najdrazi su mi autorski filmovi.

Ali evo top 10 rezisera i njihovih filmova:

Andrej Tarkovski

Čuveni ruski režiser poznat po filmovima: Andrej Rubljov, Solaris, Ogledalo, Stalker, Nostalgija, Žrtvovanje. Pred kraj života postao politički disident, preminuo je od kancera. Sumnja se da je kancer dobio tokom snimanja filma Stalker. Njegov otac je bio pesnik (Arsenij Tarkovski), u pojedinim filmovima ubacuje liriku svog oca. Izuzetna i poetična ostvarenja. Preporučio bih njegova 3 filma koja su mi pomalo promenila razmišljanje o filmovima:

Ogledalo

Pomalo autobiografski i dosta refleksivan film o malom dečaku i njegovom detinjstvu sa dosta detalja. Film nema neku razrađenu fabulu.

Stalker

Trojica ljudi: stalker (tragač), naučnik i pisac odlaze u Zonu (misteriozni kraj u koji je pao meteor). Zona obiluje opasnostima, no ovde je radnja više posvećena razmišljanjima o čoveku i životu, željama, porivima...

Žrtvovanje

Ovaj poslednji film, Tarkovski je snimio na ostrvu na kome je Ingmar Bergman snimao svoje filmove. Alexander (ateista, psiholog, pisac...) je na odmoru sa ženom (glumicom), i malim sinom. Čini se da je i Niče uticao dosta na Tarkovskog pri kreiranju ovog lika. Pojavljuje se i poštar kome to nije stalno zanimanje, zainteresovan za okultne stvari. Počinje i nuklearni rat, čini se da je sudnji dan blizu. Alexander spava sa služavkom za koju veruje da je veštica. Kraj filma, Alexander pali kuću u kojoj su, a zatim vozi biciklo dok pokušavaju da ga uhvate i strpaju u ludnicu (dooosta upečatljiva scena).

Drugi čovek sa liste koji me je zapanjio nakon prvog gledanja nekog njegovog filma je...

Luis Bunjuel

Španski režiser, jedan od glavnih ljudi u Pariskom krugu nadrealista. Svoj prvi film je napravio zajedno sa Salvadorom Dalijem (Andaluzijski pas). Napustio je Frankovu Španiju, živeo u Parizu, kratko stvarao u SAD-u i Meksiku, pred kraj života se vratio u Španiju. Nadrealizam je neodvojivi deo svih njegovih filmova. Preporučujem za čitanje njegovu autobiografiju: Moja labudova pesma (negde prevedena i Do poslednjeg daha)!

Izdvojiću nekoliko njegovih filmova.

Fantom slobode

Ne znam da li je Džoni Štulić možda mislio na ovaj film pa napisao stihove "dolazim ti kao fantom slobode"... ali jedno je sigurno film sigurno ne ostavlja ravnodušnim. Neko na internetu je popljuvao ovaj film da više liči na kratke filmove Dejvida Linča, ali sa ovim viđenjem se nikako ne bih složio. Karakteristično za Bunjuela, potkačio je u filmovima kler, incest, socijalne odnose. Neke od "fora" u filmu su vezani za njegov život (scena sa malom devojčicom koju svi traže, a sve vreme je pored njih). Meni najjača scena je izvrtanje namene klozeta i kuhinjskog stola.

Diskretni šarm buržoazije

Čest motiv je i pljuvanje buržoazije i svih njenih igara. U filmu se spominju 3 porodice (koje su međusobno prijatelji). Jedna od najjačih scena je kada se okupe na večeri, a onda se zavesa diže i svi ih u pozorištu gledaju (radi se o snu).

Simon pustinjak

Ovaj film je snimao u Meksiku i predstavlja priču o Simonu čudotvorcu, koga Satana iskušava. U filmu Bunjuel se podsmehuje "kvazi" reliogoznim ljudima, ali i pokazuje zapravo kako to mnogi licemerno doživljavaju religiju (primer sa čovekom kome su šake odsekli kada je krao pa moli Simona da mu ih vrati). Na kraju Simon završava u Nju Jorku u šezdesetim godinama 20. veka sa cigarom u ustima u nekoj diskoteci. Malo neverovatno, za ovaj film je dobio nagradu Katoličke crkve, iako im se čak u ovom filmu narugao, a i bio je žestoki ateista.

Nastaviće se...

P.S. U komentarima ne bi bilo loše da izdvojite filmove koji su na vas bitno uticali :)

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=59044