O dužnosti pojedinca da bude (ne)poslušan?
Jedan od čuvenih eseja o građanskoj neposlušnosti je onaj Henrija Dejvida Toroa, američkog filozofa,pisca i mislioca. Odatle i naslov ovog posta.
Toroov esej je imao je imao ogroman značaj za vreme u kome je pisan. Prvi put je neko javno iz akademskih krugova podržao građansku neposlušnost. Ovo je uticalo i na crnce, koji još uvek nisu imali slobodu u SAD-u (esej je pisan 1849. godine). Uticao je i na kasnije značajne ljude i borce za ljudska prava (Martina Lutera Kinga, J. F. Kenedija itd). Toro je stava da vlade više odmažu nego pomažu ljudima i da demokratija nije lek, stoga pojedinac ima moralno pravu i obavezu da bude neposlušan kada neko pokušava da ga ugrozi.
Međutim, pozabavio bih se ovde i odnosom nauke i društva, kao i mogućim zloupotrebama nauke u 21. veku, i o dužnosti pojedinca da bude poslušan u nekim segmentima koji se tiču zajedničke budućnosti.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=74600
