Harms - Otac i kci

Eksperiment u blogovanju. 

Danil Harms - Otac i kci

OTAC I KCI

Imala Natasa dve bombone. Onda jednu bombonu pojela i ostala joj jos jedna bombona. Stavila Natasa bombonu ispred sebe na sto i zaplakala. Odjednom vidi - ispred nje na stolu opet dve bombone. Pojela Natasa jednu bombonu i ponovo zaplakala. Place Natasa, a sama gleda jednim okom u sto, nije li se pojavila odnekud druga bombona. Ali druga bombona se nije pojavila. Prestala Natasa da place i zapevala. Pevala, pevala i iznenada umrla. Stigao Natasin otac, uzeo Natasu i odneo je predsedniku kucnog saveta. "Evo", kaze Natasin otac, "konstatujte smrt". Predsednik kucnog saveta dunuo u pecat i stavio ga na Natasino celo. Hvala, rece Natasin tata i ponese Natasu na groblje. A na groblju bese cuvar Matej, taj je stalno sedeo pored kapije i nije puštao nikog na groblje, tako da su pokojnike morali da sahranjuju na sred ulice. Sahranio tata Natašu na ulici, skinuo kapu, i stavio je na mesto gde je zakopao Natašu i krenuo kući. Došao kući, a Nataša već kod kuće. Kako to? Pa lepo, ispuzila ispod zemlje i dotrčala kući. Eto tako! Tata se toliko potresao da je pao i umro. A Nataša pozvala predsednika kućnog saveta pa veli: "Konstatujte smrt." Predsednik kućnog saveta dunuo u pečat i stavio ga na list hartije, a onda na tom istom listu napisao hartije napisao: "Ovim se potrvrđuje da je taj i taj zaista umro". Uzela Nataša hartiju i ponela je na groblje, da je sahrani. Ali čuvar Matej kaže Nataši: "Nema te sile koja će me naterati da te pustim". A Nataša će: "Ja bih samo ovu hartijicu da sahranim". A čuvar će: "Bolje bi ti bilo da ne moliš". Zakopala Nataša hartijicu na ulici, na mesto gde je zakopala hartijicu i stavila svoje čarapice i pošla kući.

Stiže kući, a tata već kod kuće i sam sa sobom igra mali bilijar metalnim kugalama.

Začudila se Nataša, ali ništa ne reče i ode u svoju sobu da raste. Rasla, rasla i kroz četiri godine porasla velika gospođica. A Natašin tata ostario i pogrbio se. Ali oboje, kad god se sete kako su za jedno drugo mislili da su pokojnici, bace se na kauč pa u smeh. Ponekad se smeju čitavih dvadeset minuta.

A komšije, čim čuju smeh, odmah se oblače i idu u bioskop. Jednom su tako otišli i više se nisu vratili. Izgleda da su ih pregazila kola.

Harms
1. 9. 1936.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=46672