Sam svoj mediokritet (1)

Evo polako protiče druga školska nedelja meni zadnjeg razreda. Veseli me to, što eto napokon se grotlo vulkana sužava pred erupciju da me izbaci da dalje sam pilotiram kuda hoću.

I pored škole sam na mnogo načina povezan sa obrazovanjem. Nažalost ovo što sam do sada prošao, shvatio da se pokušava različitim metodama atakovati na duh mladog čoveka i samleti ga u mediokriteta. Da odmah raščistim ovde pod "one koji imaju duha" mislim na kreativne mlade, koji znaju šta će sa sobom i ne "bleje" veći deo svog vremena.

Imam priliku da znam biografije neke od mojih profesora. Zanimljivo je da oni koji su ponavljali, ili bili mnogo mnogo slabiji od ostalih, sada muče učenike. Mnogi bi rekli iskaljuju se. Međutim setim se rečenice Pavla Savića, čuvenog srpskog fizičara:

"Intelektualce će uvek pratiti osveta dvojkaša", u njegovo vreme dvojka je bila neprelazna ocena. Čini mi se da je Niče rekao da škola proizvodi mediokritete. Bar za ovo što sam ja do sada prošao mogu da se složim. Umesto da se ističe individua, i da se ceni svaka posebnost (podseća me na ono što je Kjerkegor isticao), ide se u to da se napravi što veća pećnica, a zatim profesori kao ložači da ubacuju učenike lopatom unutra, kale ih i izbace "da budu spremni za život". 

Od muke se smejem što učim gomilu bespotrebnog gradiva i neznanju profesora. Naravno ja nisam autoritet da sudim o (ne)znanju, ali osnovnu glupost odlično ocenjujem.

Naravno da sve zavisi i od spremnosti i organizovanosti učenika da reaguju. Ukoliko su učenici inertni (kao što mnogi jesu), tada se ništa neće desiti. U celoj toj priči, sve je tu isprepleteno mikro interesima, da ih tako nazovem, kao i u bilo kom društvu. Priča se i o nekoj slozi, a u školi se profesori ne trude da rade o tome.

Ovde ne pričam o svim profesorima, i trudim se da izbegnem grešku generalizacije. Ovde je priča o onima, koji bi se našli u ovom postu i uvredili. Srećom ja poznajem kontraprimere.

Hm, mislim da bi ovde odgovarajuće bio onaj insert iz "The Wall", mjuzikla grupe Pink Floyd gde se priča o profesorima koji uništavaju decu i ismevaju bilo kakav oblik kreativnosti, a kod kuće im se sve smuči. O takvima i ja pričam ovde.

Živim u vremenu gde niko ne sluša od mladih Arsena Dedića, niti se sluša rock, ne razvija se smisao za lepo, ne poštuju se dostignuća umetnosti i nauke. 

Evo i mog nekog ozbiljnijeg posta, a nastavak sledi kroz neko vreme dok se akumuliraju nove gluposti :P

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=35077