Moje zerkalo

Ukoliko niste pogledali film "Zerkalo (Ogledalo)", Andreja Tarkovskog odustanite od daljeg čitanja.Jedan od meni najdražih reditelja, Andrej Tarkovski, je još davne 1975. godine snimio film Ogledalo. Moram da priznam da mi ništa kao i mnogima (što sam kasnije saznao) nije bilo jasno nakon prvog gledanja filma. U suštini, ceo film leži u nekom unutrašnjem svetu samog reditelja koji se fantastično prepliće sa surovom realnošću, ali sa realnošću ima samo malih dodirnih tačaka. Nakon ovog filma ostaćete zbunjeni.

Takvo je nekako i moje ogledalo. Suviše je teško prodreti u njega jer je ispresecano raznim stvarima. 

Pored nekih refleksija u njemu se ogledaju čudne misli, "lude glave", iste slike, budućnost, prošlost, retrospektiva. Sve to daje jednu dosta složenu i dispergovanu sliku o onome ko se ogleda u njemu. Radi se o osobi koja je možda nekada manje, nekada više asocijalna, koja voli vozove, i ima čudne doživljaje. Ne mene nije zvao duh iz prošlosti na telefon, niti mi se šta priviđalo, ja sam ispadao iz voza, trčao tunelima i stotinu drugih stvari. Hm, mala ispoved? Ne, ovo je samo mali ulazak u svet haosa kojim leti jedan albatros.

I da, ovom albatrosu mnogo što šta nedostaje, ali ipak i dalje leti. Bar drži ga nada u nešto za šta nema pojma. Racionalnim mišljenjem, doživljava neracionalne stvari. Da, dosta konfuzno ovo sve deluje, bar za one koji me ne poznaju.

Javiću se opet, nije kukavičluk u pitanju.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=35340