Sam svoj mediokritet (2)

Ipak skolstvo u jednoj sredini se ne moze posmatrati nezavisno bez uticaja drustva, jer istovremeno profesori su clanovi i javnog zivota jednog mesta. Ovaj put moj atak na malogradjanstinu, ako vas interesuje koje pobedio... Odgovor je malogradjanstina...

smrdljivi grad zatvara podrume
smrdljivi grad zatvara ulice
smrdljivi grad je zadovoljan sobom
strukture ga dobro furaju

Ovi Štulićevi stihovi odlično slikaju većinu malih mesta u kojima sam bio, a pogotovo ovo moje u kojem živim. Žao mi je što nisam pročitao Konstatinovićevu "Filozofija palanke", sigurno bi kritika bila mnogo bolja, no krenimo...

Nažalost na jadno stanje u školi na koje se žalim, kriva je sredina koja na neki način to dozvoljava i potpiruje. Opšte je poznato da je ocene u školi moguće srediti ocene svom mezimcu. Pored toga moguće je uraditi još gomilu stvari. Nažalost u Srbiji su javne funkcije poznate po "jagnjećim bataljonima".

Evo primera iz moje sredine. Sveti Sava poznatiji kao đačka slava, koju slave svi osim učenika. Ove godine proslava je bila namenjena za uži krug profesora i "ličnosti na funkcijama". Iskoristilo se za jagnjeće bataljone, pijanku i muziku uživo (stari "dobri" grand hitovi). Užas, a posle se nema para za učeničke aktivnosti... Još uvek se sve radi kao da smo u rodovskim zajednicama, po principu - Ja tebi, ti meni.

Najgore je što se sredina ne buni, iako generalno svi nemaju istu korist od toga. Svi su u fazonu da treba ćutati, jer može to tebe i da snađe. Sve je dobro dok mene nešto ne zadesi. Ogroman usađen strah i korupcija ne dozvoljaju razvijanje slobodne misli u manjim mestima. Misli se čoporativno po polupismenim liderima partija u naseljima gde je svaka intelektualna misao u žabokrečini. Najbolji primer je Kruševca, gde je nedavno gradonačelnik opštine izjavio, citiram u ne bas do kraja tacnom obliku, ali mislim da se ovo moze naci u Press-u od pre 2 nedelje, ponedeljak (ne čitam Press, ali je izasao intervju sa mojim profesorom, pa sam ga kupio):

"Zadnju knjigu sam procitao tokom studija Poljoprivrednog fakulteta. Od tada citam samo velike naslove u novinama".

Ovo bi bila odlična dopuna skeča "Nadrealista" vezano za anketu sa čitanjem.

Isti tip je poznat po smeni direktorke biblioteke, za sta opstinska vlast nema pravo vec ministarstvo. Tragikomicno nema sta... Opet ista prica, intelktualci su se povukli i prepustili mesto zabokrecini. Zapravo to se cesto u istoriji događa.

Ali da nastavim sa daljim iznosenjem viđenog u mom mestu. Meni začuđava to što se svi žale iza leđa, ali javno niko nema hrabrosti da izađe i kaže to što misli. Svi se trude da pljuju one koji vrede, zapravo se ne sećam kada sam čuo za nečiji uspeh... Bitni događaji koji utiču na malograđanštinu su jadne emisije o menjanju bračnih partnera, svadbama, jeftini tabloidi, tračevi. Ove osobe nemaju svoje JA. Postoji samo kolektivno mišljenje o nekome i nečemu formirano uz kaficu i prepričavano iz komšijsko-rodbinskih usta.

Ovakva sredina je nesposobna da se nosi sa problemima koji se gomilaju u njoj. Mladi su zapostavljeni do maksimuma, jer naravno po nekoj logici najstariji su pametni, sećaju se "onih" srećnih vremena i ostalih priča... Sredina nije fleksibilna, ne ume da se nosi sa problemom narkomanije (koji sve više buja), kao i neumerenom konzumacijom alkohola i duvana kod mladih. 

Problem alkohola muči i javne ličnosti, koje neretko zaglave na pijankama a onda se teturaju ulicama. Na ponos svih nas...

Ovakva sredina svojim nereagovanjem pospešuje stvaranje mediokriteta. Ako nikada od malih nogu ne usadite kulturu i ponašanje tokom mladalačkog života nekome u krv, onda možete da se pozdravite sa duhovnim razvićem mlade ličnosti. Iako su roditelji ti koji najviše pljuju po profesorima, oni su najviše krivi, jer direktno na taj način stvaraju lažnu protekciju svog miljenika i lažnu sliku o njemu. Isto tako svojim nereagovanjem protiv loših pojava i ravnodušnošću degradiraju sredinu maksimalno...

Teško je ovde ne biti mali Mujo... Naravno mnogi će ovo prokomentarisati kao "jade mladog Vertera" i neki mladalački bunt. Zapravo ako ceo život budem ćutao, kada ću pričati???

Evo ne kažem da nema rešenja, ima ga, a to je uključivanje mladih u donošenje odluka. I to onih koji su zaista spremni da učestvuju ravnopravno i daju konstruktivna rešenja i kritike (sebe prvog isključujem :P).

Mislim da je većina ovih mesta u Srbiji zaglavljena u nekoj vrsti "kulturnog predgrađa". Jer kulturnih dešavanja nema, svi imaju preče obaveze. A svi da budu građani "prvog reda". No o ovome ću da pišem neki naredni put... Mogao bih još da pljujem od ovakvih stvari koliko mi je muka, ali neka i to ostane za neki naredni put...

Ali da završim sa Štulićem:

Azra - Užas je moja furka

smrdljivi grad zatvara podrume
smrdljivi grad zatvara ulice
smrdljivi grad je zadovoljan sobom
strukture ga dobro furaju
kosijaneri trule u patikama
muda im zaprasuju ceste
guzice spustaju nisko do poda
kako se oni samo dobro furaju
smrdljivi grad otvara jeftine bircuze
za sljakere sto locu ko pesi
studenti bez diplome
zene bez ljepote
nezenje bez stana
putnici bez para
jeftina mjuza teska cuga
lutrija je njihova furka
jeftina mjuza teska cuga
uzas je moja furka

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=36793