Ne moze nam niko nista, jaci smo od sebe

Koliko drugih i trećih mesta je Srbija pokupila na raznim sportskim takmičenjima i kako to da previše očekujemo da budemo najbolji?Vest o Jeleni Janković koju sam nedavno pročitao: Jelena opet druga. Žalimo kako je malo nedostajalo Novaku, Jeleni, Ani, Miloradu, vaterpolistima...

Izgleda da je to odlika malih nacija da previše očekuju od sebe. Koliko je Srbija uložila u svakog svog sportistu?

Deo iz intervjua sa Slobodanom Šijanom najbolje govori o ovome:

Zašto je ljudima potrebno da imaju junaka među junacima, kao što je to bilo potrebno likovima vašeg filma?

SA GLUMCIMA: Na snimanju filma S.O.S.

To je pitanje na koje još nisam uspeo da nađem zadovoljavajući odgovor. Valjda imamo potrebu da se identifikujemo sa nekim ko je pobedio, kako bismo sebi izgledali manji luzeri. Zato je ta potreba toliko predimenzionirana upravo u Srbiji, gde jednoj Jeleni Janković sportski novinari zameraju što je osvojila "samo" drugo mesto na US Openu, a taj rezultat predstavlja za Srbiju nedostižne svemirske visine. Međutim, mi smo verovatno na prvom mestu u jednoj drugoj disciplini a to je: imamo najnerealnije mišljenje na svetu o sopstvenoj visokoj vrednosti.

Naravno da malim nacijama dosta znače takve stvari na polju ponosa, slično kao što je pobeda Argentine protiv Engleske (gde je Maradona dao gol rukom) podigla euforiju. Ipak moramo da shvatimo da osvojiti drugo ili treće mesto na takmičenjima na kojima učestvuju velike nacije znači ogroman uspeh.

Izgleda da mi to ne umemo da cenimo, postavljamo previsoke kriterijume za nešto u šta ne ulažemo nimalo?

Ovakve stvari su izražene recimo pri gubitku naše vaterpolo reprezentacije na Olimpijskim igrama u Pekingu, gde su komentari bili tipa: Očaj, izgubili smo od tima koji smo lešili. Koliko smo mi potrošili novca na pripreme za Olimpijadu a koliko SAD?

Zapravo na Olimpijskim igrama se vidi dominacija nacija. To je ono što sebi ne želimo da priznamo, da smo mali. Umesto da se pomirimo sa tim, stalno sebe dižemo u nebesa. Kao da se bez Srbije nigde ne može...

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=35869